Dirigent šampiona: Jednom sam pomislio kako bi bilo lepo da me traži Voša i poziv je stigao

U napad na šestu uzastopnu titulu ove sezone Odbojkaški klub Vojvodina odlučio je da krene sa tandemom dizača Luka Čubrilo (33) – Andrija Vilimanović (26). Stariji se u redove Novosađana vratio prethodnog leta posle osam godina, a mlađi je na startu ove takmičarske godine prvi put obukao dres aktuelnog šampiona Srbije.

Isti tandem će dirigovati igrom aktuelnog šampiona Srbije i u Ligi šampiona. Vojvodina evropsko takmičenje započinje u sredu na gostovanju nemačkom Berlinu (19.30).

„Kao što u Srbiji svi protiv Vojvodine igraju sa 200 odsto mogućnosti, tako ćemo pokušati i mi u Ligi šampiona“, kaže za Mozzart sport Andrija Vilimanović. „Borićemo se, daćemo sve od sebe, siguran sam da ćemo na evrosceni prikazati svoju najbolju igru. Ne znam za koliko će to biti dovoljno u duelima sa ozbiljnim protivnicima, ali svakako se radujemo evropskim utakmicama“.

U grupi sa Novosađanima su još i ruski Zenit i portugalska Benfika.

„Ovde neće biti lakih protivnika. Biće veoma teško da se prođe dalje, jer čak ni drugo mesto ne garantuje prolaz. U četvrtfinale će pet prvoplasiranih i tri najbolje drugoplasirane ekipe. Mislim da mi ne treba da razmišljamo o tome, nego da igramo utakmicu po utakmicu. Ako svaki put damo maksimum, onda smo mirni sami sa sobom. Znaš da trenutno ne možeš bolje, ideš da radiš da bi se sledeće godine vratio jači i bio konkurentniji protivnicima. Mislim da je to najbitnije“.

Udarna levica Voše: Na Havajima je raj, a u Novom Sadu se napreduje

Vilimanović se posle tri godine u inostranstvu, ovog leta vratio u srpsku odbojku.

„Pre nego što je stigao poziv iz Novog Sada, baš sam razmišljao kako bi bilo lepo da me traži Voša. Imam porodicu, dete, tako da mi je s te strane prednost da živim u mojoj zemlji. Prošlu sezonu sam proveo u Turskoj, gde mi je privatno baš bilo katastrofa. Igrao sam u gradu gde niko ne zna engleski, mnogo je bilo teško za život. Sad sam srećan u Novom Sadu, posebno jer je Vojvodina klub sa najvećim ambicijama. Svakom igraču je privilegija da igra tu. Sama borba za trofeje te tera da napreduješ. Drago mi je što ovde mogu da podignem nivo igre, da vodim bitku za pehare a i da živim lepo van terena. Sve se sklopilo“.

Mozzart sport/Rastko Šurdić

Pre nego što je zakoračio na tursko tlo, Andrija je igrao u ACH Voleju iz Ljubljane. U srpskoj ligi je bio član Ribnice, Novog Pazara i Inđije.

„Mislim da je generalno situacija u srpskoj odbojci daleko bolje nego kad sam ja poslednji put bio tu. Očigledno da su počela veća ulaganja u ovoj sport, pa se mnogo igrača vratilo. Mladi sada duže ostaju, nego što je to slučaj bio ranije. Što se Vojvodine tiče – uslovi su najbolji, dobro je organizovano sve... Klub svake godine napreduje što je veoma bitno. Ja se radujem da vidim kakvu će budućnost imati srpska odbojka, ne samo reprezentativna – koja je uvek bila dobra, već i klupska“.

Žreb za Ligu šampiona: Vojvodina u grupi sa Zenitom, Berlinom i kvalifikantom

Vojvodina je u domaćem prvenstvu trenutno na trećoj poziciji sa učinkom od šest pobeda i tri poraza.

„Liga je mnogo bolja nego ranije. A mi imamo težak zadatak, jer smo aktuelni šampioni, pa svi protiv nas igraju sa 200 odsto. Moramo da budemo maksimalno motivisani i da ne popuštamo i ne spuštamo naš nivo igre. Dozvolili smo na nekim utakmicama da se rivali razigraju, pa je posle teško da ih zaustavimo“.

Rastko Šurdić

Jedan od razloga što je odlučio da obuče opremu novosadskog kluba je trener Slobodan Boškan.

„Veoma mi je interesantno da radim sa njim. Miran je, retko ima neke burne reakcije, to je netipično za naš srpski mentalitet. Ali veoma je zahtevan. Mnogo gleda sitnice, skreće pažnju na detalje, traži od nas da sve vreme glavom budemo na treningu. Jeste naporno držati takav fokus, ali samo tako se napreduje. Ja umem nekad da se isključim, shvatim da odrađujem onako rutinski i onda mi dobro dođe ovakav trener. Traži koncentraciju sve vreme i tera nas da pružimo maksimum. On me najviše motiviše da radim kako treba“.

Njegovo ime je uspelo i ranije da se nađe na spisku reprezentacije. A želja mu je da se tako nešto ponovi i u godinama koje dolaze...

„Svakako da je san svih nas da igramo za nacionalni tim. Mada, ja trenutno ne razmišljam o tome. Trudim se da se fokusiram na Vojvodinu i sve što nas očekuje ovde. Ako se u Voši pokažem kako treba, onda verujem da će poziv ponovo doći“, zaključio je Vilimanović.

PIŠE: Miljana ROGAČ